Kada pozajmite novac od banke ili druge finansijske institucije, to se zove zajam. Takvi zajmovi se izdaju sa posebnim rasporedom plaćanja. A po isteku ugovora o kreditu potrebno je u potpunosti otplatiti ceo iznos, uključujući kamatu na stopu kredita.
Istorija pozajmica
Već u drevnim vremenima (pre više od 3000 godina) ljudi su shvatili koliko pozajmljivanje može biti korisno i zgodno. Novac je mogao da se pozajmi uz kamatu u Starom Egiptu, Vavilonu i Asiriji. Štaviše, uslovi pozajmljivanja su bili veoma oštri pre nekoliko hiljada godina. Zajmoprimac, koji nije uspeo da otplati zajam na vreme, postao je rob svog kreditora. U to vreme krediti su uzimani uglavnom za preživljavanje. Na primer, tako da seljak ima mogućnost da kupi žito i obezbedi hranu svojoj porodici. Ili su to bili krediti za neke druge lične vitalne potrebe.
U drevnim vremenima, istorija kredita se malo promenila. Tokom ovog perioda ljudske civilizacije, hramovi su postali glavni kreditori, koji su služili kao rezervni fondovi u slučaju propadanja useva. U starom Rimu postojala je i praksa pozajmljivanja, koja se zvala dužnička rupa. Ako zajmoprimac nije mogao da otplati svoje dugove, stavljen je u rupu na mesec dana. U slučaju da rođaci ne dođu i ne otplate zajam za njega tokom ovog meseca, zajmoprimac je postao rob zajmodavca na tri godine. U istoj eri, krediti su se sve više uzimali ne samo za lične potrebe, već i za finansijsku podršku trgovini.
U srednjem veku, crkvene vlasti su se aktivno suprotstavljale pozajmicama, smatrajući ih grešnom praksom. Godine 1179. papa Aleksandar III je čak uveo zabranu izdavanja kredita uz kamatu. Ako bi ova zabrana bila prekršena, mogli su biti izopšteni iz crkve, što je u to vreme bila veoma ozbiljna kazna. A 1274. godine papa Grgur Ks je u potpunosti odlučio da iz države protera sve one koji su prekršili zabranu davanja kredita. Ali od ovih ograničenja ništa nije bilo, pošto su menice počele da se koriste umesto standardnih kredita. Kao rezultat toga, profit je počeo da se dobija trgovanjem hartijama od vrednosti, a ne obezbeđivanjem novca. Počevši od KSIV veka, menice su nastavile da se koriste u evropskim državama više od jednog veka.
Prve komercijalne banke pojavile su se u Evropi u 16. veku. U to vreme uticaj crkve na državu više nije bio toliko jak, što znači da ništa nije sprečilo pojavu finansijskih organizacija koje izdaju kredite uz kamatu. Vlasti nisu pokušavale da zabrane praksu kreditiranja, već su nastojale da regulišu ovaj sistem određivanjem maksimalno dozvoljene kamatne stope. I postepeno je stopa postajala sve niža. U početku je bila postavljena na 10% godišnje, a zatim je pala na 6%. I to se desilo u svim evropskim zemljama. To je učinjeno više u interesu plemstva, njihovi predstavnici su često počeli da uzimaju kredite kako bi kupili luksuzne predmete ili započeli neku vrstu međusobnog vojnog sukoba.
Tokom industrijske revolucije, pozajmljivanje je postalo što je moguće sličnije modernom kreditiranju. Umesto kamatara, pojavile su se punopravne poslovne banke sa mrežom ekspozitura. A na kraju Drugog svetskog rata, potrošačko kreditiranje je počelo da se aktivno razvija, pošto su banke počele da razvijaju tržište privatnih zajmova.
Zanimljive činjenice
- Prvi zakon o kreditu doneo je vavilonski kralj Hamurabi. Prema ovoj uredbi, bilo je moguće uzeti kamatu od zajmoprimca ne više od trećine iznosa kredita. Ako je zajmodavac prekršio ovo pravilo, od njega bi se moglo zahtevati da otplati ceo dug zajmoprimcu.
- Čuveni pisac Aleksandar Dima, koji je autor „Tri musketara“ i niza drugih knjiga, svojevremeno je dobio nadimak „večiti dužnik“. Godine 1852. pariski sud je prihvatio potraživanja od 53 poverioca, ukupan iznos duga bio je 107 hiljada franaka. Međutim, ni sam pisac nije mario mnogo, uspeo je da pobegne u Brisel.
- Kvakiutl Indijanci su imali običaj da zalažu svoje ime. I dok se kredit ne vrati, niko ne treba da se obraća zajmoprimcu imenom.
- U Italiji postoji banka koja izdaje kredite obezbeđene parmezanom. S obzirom da vremenom ovaj sir samo poskupljuje, ovakva zaloga je veoma korisna za banku.
- Prvu reklamu za potrošačke kredite izmislio je Amerikanac Kristof Tornton 1730. godine. Prodavao je nameštaj i promicao mogućnost da kupci plaćaju jednom nedeljno nakon kupovine, a ne sve odjednom.
U savremenom svetu, krediti su okosnica ekonomije. Kupovina kuće i automobila, plaćanje školarine i mnogi drugi potrošački troškovi se sprovode kroz dobijanje kredita uz kamatu. A u poslovanju i proizvodnji nemoguće je ostvariti dinamičan razvoj preduzeća bez kredita. Dakle, krediti postoje u sadašnjosti i biće ih u budućnosti, bez njih svetska ekonomija više neće moći da opstane.
